Пређи на садржај

Univerzitet u Buenos Ajresu

Координате: 34° 35′ 59″ S 58° 22′ 23″ W / 34.59972° Ј; 58.37306° З / -34.59972; -58.37306
С Википедије, слободне енциклопедије
Univerzitet u Buenos Ajresu
Universidad de Buenos Aires
MotoArgentum virtus robur et studium (latinski)
Vrlina Argentine je snaga i učenost
TipJavni
Osnivanje1821. god.; pre 203 godine (1821)
BudžetUS$700 miliona (2015)[1]
RektorAlberto Barbieri
Akademsko osoblje28.943 (2004)[2]
Broj studenata328.361 (2012)[3]
Preddiplomci297.639 (2004)[2]
Postdiplomci30.000 (2018)[4]
LokacijaBuenos Ajres, Argentina
KampusUrbani
Boje  
Veb-sajtwww.uba.ar

Univerzitet u Buenos Ajresu (šp. Universidad de Buenos Aires, UBA) je javni istraživački univerzitet u Buenos Ajresu, Argentina. Osnovan je 1821. godine. On je glavna institucija visokog obrazovanja u zemlji i jedan od najprestižnijih univerziteta u regionu.[5][6][7][8] Na ovom univerzitetu je obrazovano 17 argentinskih predsednika, četiri od pet dobitnika Nobelove nagrade u zemlji, i odgovoran je za oko 40% istraživačkog doprinosa zemlje.[9][10][11] QS rangiranje svetskih univerziteta trenutno svrstava UBA na 66. mesto u svetu.[12]

Akademska snaga univerziteta i regionalno vođstvo čine ga privlačnim za mnoge međunarodne studente, posebno na postdiplomskom nivou.[13][14] Nešto više od 4 posto dodiplomaca su stranci, dok 15 posto postdiplomaca dolazi iz inostranstva.[15] Fakultet ekonomskih nauka ima najveću stopu međunarodnih postdiplomaca sa 30 procenata, u skladu sa njegovom reputacijom „vrhunske poslovne škole sa značajnim međunarodnim uticajem”.[16][17]

Univerzitet u Buenos Ajresu upisuje više od 328.000 studenata i organizovan je u 13 nezavisnih fakulteta.[18][19] On administrira 6 bolnica,[20] 16 muzeja,[21] 13 naučnih instituta,[22] 6 interdisciplinarnih komisija,[23] 5 srednjih škola,[24] kulturni centar Rikardo Rohas,[25] bioskop Kosmos,[26] Univerzitetski simfonijski orkestar u Buenos Ajresu,[27] i Eudeba (Editorial Universitaria de Buenos Aires), najveća univerzitetsku izdavačku kuću u zemlji.[28]

Dodiplomski programi na Univerzitetu u Buenos Ajresu su besplatni za sve, bez obzira na nacionalnost.[29] Školarine sa postdiplomskih programa pomažu u finansiranju društvene misije UBA-e da obezbedi besplatno univerzitetsko obrazovanje za sve.[30]

Uobičajeni osnovni ciklus

[уреди | уреди извор]

Ulaz na bilo koji od dostupnih programa studija na univerzitetu otvoren je za sve koji imaju srednju stručnu spremu; u većini slučajeva učenici koji su uspešno završili srednju školu moraju da polože prvu godinu pod nazivom CBC, što je skraćenica od zajednički osnovni ciklus (Ciclo Básico Común). Ovaj program je dizajniran da obezbedi standardizovanu akademsku pozadinu za sve studente koji žele da pohađaju dodiplomske studije na UBA.[31]

CBC se sastoji od 6 ili 7 predmeta (koji se razlikuju u zavisnosti od izabranog studijskog programa fakulteta), od kojih svaki traje jedan semestar (mart – jul ili avgust – novembar), a često se pohađaju u grupama od 3 ili 4 predmeta po semestru. Stoga je moguće da ciklus traje samo godinu dana, mada se studentima daje tri godine da ga završe. Umesto toga, potencijalni studenti ekonomije prolaze kroz dvogodišnji zajednički ciklus, „CBG” (opšti osnovni ciklus), koji se sastoji od 12 predmeta.

Tek po završetku student može upisati izabrani fakultet; do tada moraju pohađati kurseve u različitim zgradama u zavisnosti od toga gde su dostupni.

Fakulteti

[уреди | уреди извор]
Škola za precizne i prirodne nauke
Pravni fakultet
Škola ekonomskih nauka
Škola za arhitekturu, dizajn i urbanizam
Škola društvenih nauka
Medicinski fakultet
Filozofski fakultet
Tehnički fakultet, ogranak Paseo Kolon
Tehnička škola, ogranak Las Eras

Fakulteti koji čine univerzitet su:

Među njima su samo zgrade poslednja dva smeštene u centralizovanom univerzitetskom gradu (Ciudad Universitaria), građevinskom kompleksu u Nunjezu, u severnom Buenos Ajresu duž obala Rio de la Plata. Ostali fakulteti su rasuti po gradu i širem području Buenos Ajresa u zgradama i kompleksima različitih veličina.

Fakultet ekonomskih nauka je najveći od univerzitetskih koledža UBA-e, sa preko 36.000 studenata.[45] Poslednjih godina Medicinski fakultet je privukao najviše novih studenata, sa 17.004 novoupisanih u 2018. godini u poređenju sa 7.584 novih studenata koje je iste godine imao Fakultet ekonomskih nauka.[46]

Pored ovih 13 fakulteta i CBC obuke, UBA administrira i 5 srednjih škola: Nacionalni koledž u Buenos Ajresu, Viša trgovačka škola Karlos Pelegrini, Slobodni institut za srednje obrazovanje, Škola za stručno tehničko obrazovanje u poljoprivrednoj i prehrambenoj proizvodnji, i Škola tehničkog obrazovanja Vila Lugano.[47]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „En 2015 se sigue ampliando el presupuesto para las universidades públicas”. www.ambito.com. 
  2. ^ а б „University of Buenos Aires, 2004 Academic Staff Census” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 03. 2022. г. Приступљено 31. 10. 2020. 
  3. ^ „2012 Student Census” (PDF). [мртва веза]
  4. ^ „Más alumnos extranjeros eligen cursar posgrados en la UBA”. www.lanacion.com.ar. 2. 5. 2018. 
  5. ^ „Best Global Universities in Latin America”. U.S. News and World Report. 2019. 
  6. ^ „ARWU World University Rankings 2018 | Academic Ranking of World Universities 2018 | Top 500 universities | Shanghai Ranking - 2018”. www.shanghairanking.com. Архивирано из оригинала 16. 08. 2018. г. Приступљено 2019-05-15. 
  7. ^ „Top Universities in Argentina | 2019 Argentine University Ranking”. www.4icu.org. Приступљено 2019-05-15. 
  8. ^ „Top Universities - Argentina | CWUR World University Rankings 2018-2019”. cwur.org. Приступљено 2019-05-15. 
  9. ^ „Quince presidentes argentinos estudiaron Derecho en la UBA”. Diario Judicial (на језику: шпански). Приступљено 2019-05-04. 
  10. ^ „UBA Internacional”. www.uba.ar. Архивирано из оригинала 12. 01. 2020. г. Приступљено 2019-05-03. 
  11. ^ „Encrucijadas”. www.uba.ar. Архивирано из оригинала 07. 11. 2020. г. Приступљено 2019-05-04. 
  12. ^ „QS World University Rankings® 2019”. Quacquarelli Symonds. Приступљено 20. 2. 2018. 
  13. ^ „De qué países son los extranjeros que vienen a estudiar a la Argentina”. www.lanacion.com.ar (на језику: шпански). 2017-11-09. Приступљено 2019-05-04. 
  14. ^ Fernandez, Maximiliano (24. 2. 2018). „Estudiantes extranjeros en Capital: de qué países vienen y qué carreras eligen”. Infobae (на језику: шпански). Приступљено 2019-05-04. 
  15. ^ Fern, Por Maximiliano; Mafern, Ez 19 De Abril De 2018. „Aumentaron un 22% los alumnos extranjeros en la Ciudad: buscan llegar a los 100 mil por año”. Infobae (на језику: шпански). Приступљено 2019-05-04. 
  16. ^ „Más alumnos extranjeros eligen cursar posgrados en la UBA”. www.lanacion.com.ar (на језику: шпански). 2018-05-02. Приступљено 2019-05-05. 
  17. ^ „University and business school ranking in Argentina”. www.eduniversal-ranking.com. Приступљено 2019-05-04. 
  18. ^ „Población estudiantil de instituciones universitarias de la Ciudad de Buenos Aires. Año 2012” (PDF). Estadística y Censos. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 05. 2019. г. Приступљено 31. 10. 2020. 
  19. ^ Universidad de Buenos Aires. „Facultades”. www.uba.ar. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-04. 
  20. ^ „Red Hospitalaria”. www.uba.ar. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-04. 
  21. ^ „Red de museos”. www.uba.ar. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-04. 
  22. ^ „Institutos”. cyt.rec.uba.ar. Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено 2019-05-15. 
  23. ^ „Programas Interdisciplinarios”. www.uba.ar. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-15. 
  24. ^ „Colegios de educación media”. www.uba.ar. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-05. 
  25. ^ „Centro Cultural Ricardo Rojas”. www.rojas.uba.ar. Приступљено 2019-05-15. 
  26. ^ „Universidad de Buenos Aires”. www.uba.ar. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-15. 
  27. ^ „Universidad de Buenos Aires”. www.uba.ar. Архивирано из оригинала 20. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-15. 
  28. ^ „Para festejar: Eudeba cumple 60 años”. www.lanacion.com.ar (на језику: шпански). 2018-06-24. Приступљено 2019-05-05. 
  29. ^ „UBA Internacional”. www.uba.ar. Архивирано из оригинала 28. 01. 2019. г. Приступљено 2019-05-04. 
  30. ^ „ESTATUTO UNIVERSITARIO” (PDF). Universidad de Buenos Aires. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2019. г. Приступљено 31. 10. 2020. 
  31. ^ „UBA - CBC”. www.cbc.uba.ar. Приступљено 2019-05-04. 
  32. ^ Ciclo Básico Común
  33. ^ Facultad de Psicología
  34. ^ Facultad de Ingeniería
  35. ^ Facultad de Odontología
  36. ^ Facultad de Farmacia y Bioquímica
  37. ^ Facultad de Filosofía y Letras
  38. ^ Facultad de Derecho
  39. ^ Facultad de Medicina
  40. ^ Facultad de Ciencias Sociales
  41. ^ Facultad de Veterinaria
  42. ^ Facultad de Agronomía
  43. ^ Facultad de Ciencias Económicas
  44. ^ Facultad de Arquitectura, Diseño y Urbanismo
  45. ^ „Censo de Estudiantes 2011” (PDF). Universidad de Buenos Aires. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 12. 2019. г. Приступљено 31. 10. 2020. 
  46. ^ Fern, Por Maximiliano; Mafern, Ez 6 De Abril De 2018. „Récord de inscriptos al CBC de la UBA: cuáles son las carreras más elegidas”. Infobae (на језику: шпански). Приступљено 2019-05-04. 
  47. ^ „Universidad de Buenos Aires”. www.uba.ar. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-04. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Univerzitet u Buenos Ajresu на Викимедијиној остави.

34° 35′ 59″ S 58° 22′ 23″ W / 34.59972° Ј; 58.37306° З / -34.59972; -58.37306

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Univerzitet_u_Buenos_Ajresu&oldid=28525993”